Saputanje..rastavljenih...

Idemo dalje , idemo dalje, mi smo jedno drugom davno sve već dali....

Sta bih mogla reci-sve je vec receno,
sta ciniti-sve je vec ucinjeno.
Od zivota,zivot dobih samo.
Sreca,sta to bese?
To je negde tamo.
Da li bih na kraju nesto izmenila?
Mnogo toga,samo,neznam gde sam pogresila.

I da se 9 puta rodimo opet bi bili tu negde na istom. To sto možemo promeniti ponekad i nije važno. Mnogo sebe bacamo ni u šta. Povređuju nas, povređujemo. Igramo prestavu za druge. Čemu. Prodje vreme, pa se pitamo da li smo to bili mi. Jedno sam kasno naučila. Da uvek zagrlim istinu, ma kakva da je. Neverovatnu snagu daje.

Ljubomora

Tada je pevao dan u granama topola.
Setim se tebe i odmah mi grešna miso.
Jutrom reka, a ti ludo gola.
Pa mišljah: da je reka muško,
ja bih od bola vrisko.

I ja sam mogao ribe klati.
Nisam verovao grmu niti ženskoj jovi.
Ti si se mogla i mladom klenu dati.
Iz tvog su čela nicali beli rogovi.

Tada je pevao dan u granama topola.
Da bi te videla, trska je porasla za dva
kolenca.
Dolazile su zveri oba pola.
Iz tvojih grudi htela su poteći
dva bela studenca.

I ja sam samo mogao da padnem na kolena.
Bio sam snažni junac a ti mlada mati.
I gledao sam dva tvoja oka zamagljena
zbog kojih ključa krv i snaga ludo pati.

Tada je pevao dan u granama topola.
Tvoja sam bedra zvao sapima, igračice.
Osećao sam: iz mog čela rastu dva roga vola.
Kako da stignem noge takve trkačice.

Bio je to ludi galop od jutra do noći.
Povaljali smo trave i izranili žita.
I gledali smo se na svetlu, svojoj bledoći,
ja zdepast, debelog vrata, ti bela, tankovita.

I presta da peva dan u granama topola.
Čudno: rasle su šume sa korenjem nagore.
U vuka oči pune vučjeg bola.
U vodi ribe vode tajne razgovore.

I bila su dva neba, jedno je u reci.
I svaka je grana imala toplinu ruke.
Plovili su neki čudni, crni meseci
s usnama da ljube, s rukama za kurjake.

I presta da peva dan u granama topola.
Bi veče. Ti si ležala na paprati.
A ja sam bio mladić, slab, bez ona dva roga
vola.

I videh: ti bi se mogla i mladom kurjaku dati.
Da sam ti bičje reči riknuo, ti bi znala.
I nikad bliže nožu ne bi moja ruka.
Pobegoh, sa mnom su i debla posrtala.
Pratila su me dva grozna oka, tvoja ili tvog
vuka.

B.V.Radicevic

Ne mogu tebi ja da ljubav naredim
da tvome oku vratim izgubljeni sjaj
ne mogu da ti srce ceznjom zarobim, a htela bih

Ne mogu ja u tvoje snove nezvana
na druge da se ljutim sto te nemam ja
ne mogu da ti budem vaznija od svih, a htela bih

Sareni leptiru mog sivila
ne idu ni nevini sa krivima
sta cu i ja medju zivima

To sto me ne volis
to je tvoje pravo, moja sudbina
ceo zivot pogresne sam ljubila
sto bi izuzetak bio ti

To sto me ne volis
zauvek je srusilo moj svet
sada letim poslednji svoj let
sklopljenim krilima

Ne mogu ja u tvoje snove nezvana
na druge da se ljutim sto te nemam ja
ne mogu da ti budem vaznija od svih, a htela bih

Sareni leptiru mog sivila
ne idu ni nevini sa krivima
sta cu i ja medju zivima


Sareni leptiru mog sivila
ne idu ni nevini sa krivima
sta cu i ja medju zivima?

Ma shta imam da shaputjem.Netje me niko chuti ,i onda i dalje sam.

Nego ovako...Glasno,glasnije ja ne znam drugacije.....

STRANICA DNEVNIKA

Na tvojoj listi ja sam samo broj,
Prošao ko dašak vjetra kroz život tvoj.
Napola prazna stranica dnevnika...
Da li me se sjecaš, da li me pamtiš?


Mnoge su druge bile pored mene,
i toliko toga lijepoga mi dale -
ja sam u svima tražio tebe...
Da li me se sjecaš, da li me pamtiš?


Tvoje me oči gledaju sa stranica žurnala,
uvijek si to željela, pozirati si znala.
Al' jednoga dana ogledalo istinu će reći, dušo,
a nikog neće biti ruku da ti da.


Hej, otvori vrata, noć je i kiša pada,
pusti da udjem bar na tren.
Hej, otvori vrata, noć je i kiša pada,
sam sam i ti si sama, znam

Visoko nebom klizi mesec prolećni.
Mislim na tebe i u sebi se osećam potpunim.

Preko širokih polja do mene dopire lahor lak.
Mislim na tebe, ime ti šapućem: i to više nisam ja: i srećan sam.
Sutra ćeš doći, ići ćeš sa mnom da bereš cveće po poljima.
A ja ću ići s tobom po poljima da te gledam kako cveće bereš.
Ja te već vidim sutra kako sa mnom bereš cveće u poljima
Jer kad dodješ sutra i kreneš sa mnom u polja cveće da bereš,
To će za mene biti jedna radost i jedna istina.

(Fernando Pesoa)

Naposletku ti si dobro znala ko sam ja
okud sad te suza moja mila
rekla si da za tocak se brsljen ne hvata
zalud izguzvana svila to je tako...

Ne pravi od tuge nauku
mami svetlo na sledecem brijegu
okopnice moj otisak na tvom jastuku
kao jezuska u snijegu

Razbicu gitaru,crn je mrak ispunjava
odavno se svoje pjesme bojim
pomjera u meni one gene Dunava
pa ja tecem i kad stojim

Al opet dal bi moja bila ti
da sam vojnik u armiji ljudi
rekla si da bas ne umem
novce brojati i da je nista sto ti nudim

Napolsetku ti si dobro znala da sam svirac
brosic sto se tesko pribada
da me moze oduvati najblazi nemirac
da cu u po rijeci stati da se necu osvrtati
nikad,moja mila...

Cuvaj srce

Nije moguce da smo rekli sve
rekli sve, a mozda i previse,
jer ljubav nije, zar ne,
stvorena za ljude sve,
ljubav nije za tebe i mene

Nije moguce da smo rekli ne,
jer ljubav nekom da,
a nekom uzme sve,
jer ljubav nije, zar ne,
stvorena za ljude sve
ljubav nije za tebe i mene

Ref.
Cuvaj srce za nekog drugoga
i moje odavno
za drugom je krenulo,
cuvaj srce za bolja vremena,
jer sudbina je ta
sto ljubav ti poklanja

Nije mi jasno zašto večeras

gitara moja tužne tonove cvili

Ne, nije mi jasno zašto večeras

sve me sjeća na što smo bili.



I svako stablo, svaki kamen

čuva tajanstven pogled u noći

I svaka zvijezda svaki plamen

sjeća me da više nećeš mi doći.



Mjesec se jedina kupa u krvi,

cijedi se iz njega kao samoća iz mene

I sve sam slabiji sve mi se mrvi,

bojim se jer slijede me tamne sjene.



I ove zvijezde lagano gube sjaj

ne svijetle više meni lutalici pute

U njima je davno ispisan "Kraj"

odavno su tvoje slike mi žute.

https://www.youtube.com/watch?v=QqtoK1HHHHw&feature=related

Kada bisat odjednom zaustavio svoje vreme,
dali bi se i sve ostalo tako zaustavilo?Dali bi
prestanak otkucaja znacio kraj casovima
koje nista vise ne znace.

Tri stvari imaju oči tvoje Leila:

Crne dijamante Hindustana,
Sjajnu svilu Lahore
i lavu Fudzijame.
Lava je sjaj tvojih očiju,
svila njihova toplina,
dragulji tamna dubina.

Tri stvari imaju srce tvoje Leila:

Žute burmanske zmije,
otrovne gljive bengala,
otrovno voće Nepala.
Otrovno cveće tvoje su
zakletve,
Otrovne gljive
tvoji poljupci,
Burmanske zmije
tvoja izdaja.

Nepalski pesnik[i]

Na jug se sele
sa jasika u grudima tvojim
Lišće ne opada
Na nebu tvojih reči
sunce ne zalazi

Uočila sam da većina ženskih članova Foruma piše poeziju, postavlja je kao svoj post ili odgovor na neku temu.
Lepa je to poezija i rado pročitam neku pesmicu. Većina su ljubavne i tužne.
Nemam ja taj poriv u sebi da čitam, pišem ili razmišljam tako poetično o ljubavi, niti da se pronalazim u nečijim suzama i čežnjama. To je inače baš raširena pojava na netu, da su zene, nežne, paučinaste, gube se u izmaglici sećanja ili već čega. Nemaju petlje da budu odrasle žene sa svojim odredjenim željama i potrebama. Možda se samo prilagodjavaju muškim potrebama da budu tako izgubljene u prostoru, nežne, poželjne da ih neko zaštiti i izvuče iz izmaglice.
Virtualne žene u virtualnom svetu.

Jojjjjjj. Sta bih sve mogla napisati. Hm. Cudo je ovaj ekran, ustvari virtuelni svet, istina ne za sve. Sve to zavisi od coveka.
Posto smo u ovoj temi, valja saputati, pa ne ide da grickam. ))

Inace, mislim da je mnogo je rastavljenih. Tu je najvise onih koji se tako ne zovu. Pa im kriv vrag. Hteli bi ni sami ne znaju sta. Kad ovo pisem, ne mislim na ovaj forum, vec prvenstveno na chat.

Ne volim laz, a najmanje te maglicaste zavrzlame kad sebe lazes, pa to plasiras drugom kao istinu o sebi. A te caruju, bar na startu, dok ne omakne rec, dodje u kontraverzu...

Nekako svako svuda nadje svoj par. Ne mozemo sami, a hodamo prema drugom svako na svoj nacin. Najlepsi je kad znamo sta zelimo i ne stidimo se toga. Najgori je onaj kad ocekujemo da taj drugi, poput Boga, mora da "pogadja"...

Ja sam sama ali na sebe ne gledam kao rastavljena. Nekako mi to zvuči kao da sam polovina od nečega. Stolica bez dve noge koja ne može da stoji sama. Ne pristajem na tu definiciju sebe kao deo nečega što je bilo. Jasno sam sam razgraničila "bilo od biće". Ma nikoga ne tražim u izmaglici.

Samo fizichki rastavljeni..... shushushu..... ccccc......sssssss..... mozda neko i razume ovo

Ma da, kako da ne...Ko ce tebe razumeti?

Inace su zene bas takve kako ih je Gea opisala(cast izuzecima).Ko zna koji su razlozi.
A mozda stvarno samo vole poeziju?

Ma vazno je da ih muskarci gledaju kao da ih razumeju.

Postoje dve vrste muskaraca koji ne razumeju zene.

Ozenjeni i neozenjeni...

Pa valjda tako izgubljeni prizivaju da ih neko izvadi iz izmaglice.
Mislim da to vole muškarci. Izgleda ženstveno biti slab, tražiti zaštitu i pomoć. Čežnja koje se upućuje preko poezije nekom tamo dalekom, ko će se jednog dana pojaviti. Odrasli muškarci i sami neznaju šta će sa svojim problemima da bi se bavili nečijim. Opšti nesporazum medju polovima. Svi se traže i mimoilaze.

Jedno sigurno znam - da sebe razumem!

I jos jedno - da mogu da napravim naucnu studiju vuku/cici i ovci/vnu

Vreme zaceljuje rane ako ih ranjenik uporno ne pozledjuje.
Zorz Sand

https://www.youtube.com/watch?v=HIZXBhCtkPI